Poljaci su u nedjelju u 7 sati ujutro započeli glasanje u prvom krugu predsjedničkih izbora, odlučujućih izbora za budućnost sadašnje proeuropske vlade.

Gradonačelnik Varšave, 53-ogodišnji Rafal Trzaskowski, dugogodišnji proevropski političar, ostaje favorit u trci s oko 30 posto procijenjenih glasova birača, a u drugom krugu, zakazanom za 1. jun, mogao bi se suočiti s nacionalističkim istoričarom Karolom Nawrockijem, koji po anketama osvaja oko 25 posto glasova.

Poljska proevropska vlada nada se da će izbori obnoviti usporeni demokratski zanos, dok njezini nacionalistički protivnici izbore smatraju prilikom da Poljska krene putem nadahnutim američkim predsjednikom Donaldom Trumpom.

Drugi u anketama je 42-godišnji Karol Nawrocki, amaterski bokser i konzervativni istoričar kojega podržava nacionalistička opoziciona stranka Pravo i pravda (PiS). Treći je kandidat krajnje desnice Slawomir Mentzen (38).

Obojica su pristalice Trampa i njegovog pokreta “Učinimo Ameriku ponovno velikom”, podržavaju njegov antiimigracijski stav i borbu protiv “woke” liberalnih vrijednosti.

Pobjednik će na mjestu predsjednika naslijediti nacionalističkog saveznika Andrzeja Dudu, kojemu istječe drugi mandat.

Izbori se poklapaju s drugim krugom predsjedničkih izbora u Rumunjskoj. Ondje je krajnje desni Trumpov obožavatelj George Simion favorit za pobjedu u jeku porasta nacionalizma u srednjoj Europi, potaknutog zabrinutošću zbog troškova života, migracija i sigurnosnih prijetnji iz Rusije.

U Poljskoj će Trzaskowski vjerojatno pobijediti nacionalističke suparnike, dijelom zahvaljujući tome što se pomaknuo udesno u pokušaju da pridobije konzervativnije glasove.

Ako mu to pođe za rukom, obećao je da će surađivati ​​s vladom premijera Donalda Tuska kako bi se poništile promjene u poljskom pravosuđu uvedene pod PiS-om za koje su kritičari u Evropskoj uniji i kod kuće rekli da su narušile demokratsku kontrolu i ravnotežu vlasti.

PiS je izgubio većinu od Tuskove centrističke koalicije na izborima u oktobru 2023. nakon gotovo desetljeća na vlasti, na valu narodnog bijesa zbog srozavanja prava žena i manjina.

No Duda je koristio predsjednički veto kako bi blokirao velik dio Tuskovih reformskih napora.

“Ulozi na ovim izborima su jednako visoki kao što su bili 15. listopada”, rekao je Tusk. “Stoga se nadam mobilizaciji birača. Teško je vladati uz neprijateljski raspoloženog predsjednika, sa svim tim vetima”, dodao je Tusk.

U Poljskoj predsjednik ima pravo veta na zakone i služi kao vrhovni vojni komandant, ali ima ograničene izvršne ovlasti.

Rumunija: Najveća kriza u novijem periodu

U Rumuniji su otvorena birališta u drugom krugu predsedničkih izbora, koji se smatraju najznačajnijim u novijoj istoriji ove zemlje. Građani biraju između pro-evropskog gradonačelnika Bukurešta Nikušora Dana i krajnje desnog i populističkog kandidata Đorđa Simjona, koji se poredi sa Donaldom Trampom.

Simjon je u prvom krugu osvojio dvostruko više glasova od Dana, ali se danas očekuje izrazito tesna trka. Prethodni predsednički izbori su poništeni zbog navodne ruske intervencije, što je izazvalo najveću političku krizu u zemlji u poslednjih nekoliko decenija.

Glasačka mesta biće otvorena do 21 čas uveče.

Rumuni sa pravom glasa, njih 19 miliona, mogu da glasaju na bilo kojem od 18.979 biračkih mesta širom zemlje.

Simion je u prvom krugu predsedničkih izbora 4. maja osvojio 40,94 odsto glasova, a Nikušor Dan 20,99 odsto glasova birača, dok je kandidat vladajuće koalicije Krin Antonesku dobio 20,07 odsto glasova.

Simion se protivi upućivanju vojne pomoći Ukrajini, kritičan je prema rukovodstvu EU i pruža podršku američkom predsedniku Donaldu Trampu.

Pobeda Simiona u Rumuniji, članici EU i NATO, rizikovala bi izolaciju zemlje u inostranstvu, narušavanje privatnih investicija i destabilizaciju istočnog krila NATO, navode politički analitičari, prenosi “Reuters”.

Simionova Alijansa za ujedinjenje Rumuna izrasla je od marginalne grupe protiv vakcinacije tokom pandemije kovida i postala druga najveća partija u Rumuniji.

Kao poslanik, Simion ima istoriju fizičkog i verbalnog nasilja jer se sukobljavao s drugim političarima, navodi “Reuters”.

Rekao je da se kaje zbog svog ponašanja i “da je izrastao u državnika”.

Simion je pripadao organizovanim fudbalskim navijačkim grupama, često poznatim po nasilju, i godinama se zalagao za ujedinjenje sa susednom Moldavijom pre nego što je ušao u politiku.

Ako bude izabran, Simion je sugerisao da bi njegov izbor za premijera mogao biti Kalin Đorđesku, koji se zalaže za nacionalizaciju i preferencijalni tretman kompanija u rumunskom vlasništvu.

Tokom televizijske debate prošle nedelje, Simion je rekao da Rumunija treba da dobije kompenzaciju za pomoć koju je pružila susednoj Ukrajini.

On je sugerisao da će staviti veto na vojnu pomoć Brisela Ukrajini, ističući da Evropa treba da se osloni na NATO kada je reč o njenoj odbrani.

Drugoplasirani Nikušor Dan, 55-godišnji gradonačelnik Bukurešta, opisao je drugi krug kao borbu između “prozapadnog i antizapadnog pravca za Rumuniju”.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da se razlika između njih smanjuje.

Ovaj progresivno-liberalni, nezavisni političar stekao je ime kao aktivista protiv bukureštanske mafije nekretnina i suosnivač zeleno-liberalne protestne stranke Unija Spasimo Rumuniju (USR).

Dan je doktorirao matematiku i važi za poštenog, nekorumpiranog, ali i ne previše uspešnog u svojoj funkciji gradonačelnika Bukurešta, jer se sam bori protiv moćnog aparata, navodi “Reuters”.

Dan živi sa svojom dugogodišnjom partnerkom, s kojom ima dvoje dece, i zalaže se za bezuslovnu podršku Ukrajini.

Važi za razumnog, racionalnog političara, koji problemima pristupa analitički i teži dugoročnim rešenjima.

Takođe, važi za političara bliskog narodu – na primer, otvorio je za građane glavni ulaz bukureštanske gradske uprave, koji je decenijama korišćen samo za određene ceremonije.

U Rumuniji su održani ponovljeni izbori nakon što je prvi krug izbora za predsednika u novembru, u kojem je pobedio Kalin Đorđesku, poništen zbog navodnog ruskog mešanja u korist Đorđeskua.

Moskva je odbacila te optužbe.

Predsednik Rumunije ima značajna ovlašćenja, budući da je zadužen za savet odbrane koji odlučuje o upućivanju vojne pomoći, vodi spoljnu politiku i ima mogućnost da stavi veto na odluke EU koje zahtevaju jednoglasnost među državama članicama, navodi “Reuters”.

Portugalija: Sve više frustrirani elitama

Građani Portugalije danas izlaze na vanredne parlamentarne izbore, treće u poslednje tri godine, nakon što je premijer Luis Montenegro podneo ostavku zbog spora oko sukoba interesa.

Oko 10 miliona birača danas će odabrati sastav sledećeg parlamenta, a biračka mesta biće otvorena od 8.00 do 19.00 časova.

Montenegro nije uspeo da dobije poverenje parlamenta u martu na glasanju koje je sam predložio nakon što je opozicija dovela u pitanje njegov integritet u vezi s poslovima konsultantske kuće za zaštitu podataka njegove porodice, prenosi “Reuters”.

To je navelo predsednika Marsela Rebela de Souzu da raspusti parlament i raspiše izbore.

Montenegro, koji se nalazi na čelu Demokratskog saveza desnog centra (AD), negirao je krivicu.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je njegova reputacija uglavnom neoštećena onim što javnost vidi kao etično pitanje bez krivičnih implikacija, uprkos pokušajima opozicije da ga prikaže kao korumpiranog političara.

AD je došao na vlast nakon što je prošle godine pobedio na izborima s oko 29 odsto glasova i osvojio 80 mesta u jednodomnom parlamentu od 230 mesta.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je ponovo u vodstvu uoči izbora, ali i dalje verovatno neće osvojiti potrebnu većinu da bi formirao vladu.

Kako je navedeno u anketi Radio Renascença, AD ima nešto više od 32 odsto podrške, što je 10 procentnih poena manje od podrške koja bi mu mogla dati većinu od 116 mesta.

Socijalisti levog centra su na drugom mestu s 27 odsto, malo ispod 28 odsto koliko su osvojili pre godinu dana, a sledi krajnje desničarska, antiimigrantska stranka Chega, s 17 odsto.

Chega se protivi imigraciji, abortusu i pravima LGBTQ, a ima podršku manjina poput značajnog romskog stanovništva u Portugalu.

Osvojila je iznenađujućih 50 poslaničkih mesta na izborima 2024, s Andreom Venturom kao liderom.

Desničarsku Liberalnu inicijativu, koja je četvrta, mnogi stručnjaci vide kao potencijalnog koalicionog saveznika AD-a, ali ona ima oko šest odsto podrške, što je nedovoljno za formiranje vlade.

Analitičari očekuju da će se uzdržanost birača povećati nakon što je 2024. glasalo rekordnih 6,47 miliona građana.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su portugalski birači sve više frustrirani političkim elitama i izborima koji samo produžavaju ciklus kratkotrajnih vlada i zakonodavnog zastoja.

Dalja politička nestabilnost mogla bi da izazove odlaganje strukturnih reformi i velikih projekata, uključujući iskopavanje litijuma na severu i potencijalno da ugrozi efikasno raspoređivanje fondova EU i dugo odlaganu privatizaciju avio-kompanije TAP.

Prosečna plata u Portugaliji od nešto ispod 2.000 evra mesečno, znatno ispod proseka EU, najniža je u zapadnoj Evropi, što mnoge Portugalce primorava da traže bolje plaćene poslove u inostranstvu.

U Portugaliji živi oko 1,5 miliona stranaca, što je otprilike trostruko više u odnosu na pre 10 godina i čini oko 14 odsto ukupne populacije.

Stanovanje je postalo centralno izborno pitanje koje će nova vlada morati da reši, kao i zdravstveni sistem, jer postoji nedostatak osoblja i dugo čekanje na medicinske usluge.

Trenutno je malo verovatno da će bilo koja od partija ili saveza koji su se kandidovali osvojiti većinu od 116 ili više mesta.

To ostavlja dve verovatne mogućnosti – ili postizbornu koaliciju partija koja čini većinu u savezu ili manjinsku vladu, kojoj će biti potrebna prećutna podrška drugih stranaka u parlamentu da progura suštinske zakone, uključujući i budžet.

Banjaluka.net